Топола

венског поглавара, крала или дара, у пометку не салю да нису имали, него су још и поједина племена живела место у раздору, те због тога нису нп могли да се сложно и крепко бране од варварских нападама, који гу им стада и куће пленплп, људе, жене и деду љихову у ропство одводили. Потребу заједнимке власти и једног општег поглавара, војводе и кнеза, научили су Словени у невољп од својпх непријатеља и суседа, Хуна, Авара, Ъерманада и др. Према природа зем.ъе, као п према ступњу своје образсваностп, стари Словени становалп су п градплп себи ко- : либе и куће по местима, која су самом природом била као удешена за склоншпте људско. Таква су се места налазила највише по шумама или поред рекапјезера. Колпбе и домове своје градплп су Словени од прућа (плетер), пли дрвета u земле, и подизалп их одвојено п раздалеко сусед од суседа, како се коме видело згоднпје. Неки су опет (Северна и Балтијскп Словена) обично плели себи стаје од грања, да бп се заклонили само од кпше и зла времена; а чим би одјекнуо глас убојне вике, они би хптно покуппли сав хлеб што су га имали у приправности, а тако и све скупоценије стварп, па бп све то затрпали у какав ров (јаму), жене и деду своју одвели би у поуздана склоништа п збегове, а граблнвом непријатељу остале бп само празне њихове колпбе. Стари Словени живели су у селима и засеодима, но било је у гьих где што и градова утврђених опкопима и кошем, те за то су се таквп њихови градовп и звали: дрвенград пли дрвеник. У градовнма није било сталног насела, јер су ньима околна села само у време туђинске напасти тражила заклона, а у градове су се кад што скупљали Стовенп, да се поклоне и принесу жртву боговпма приликом већих племенскнх светковина, или ради договора о важним и општим пословима на родним. Саобраћај међу селима и градовима одржавао се водом и путањама кроз шуму. Словени су се, живећи стално по селима и градовима, бавили п неким рукотворпнама ; код приморских становника прсовлађује трговина са морском шювпдбом, а код ■ племена што живе у долинами п равницама, развијала сепољ-