Топола

12

друге имати земле која би само њему припадала, —■ тога није било. По томе је задруга нарочито словенска установа породичног и економног значаја. И као што је породпда бида основа задрузи, тако је и од задруге постала ошптана л нлеме, а од овога народ , . . Породичнп л друлггвенл живот код Словена бло је за углед. Жене су својлм мужевлма биле толлко верне, да су се многе uo смрти мужевљевој само ублјале, не могућл да поднесу тугу и бригу усамљеног живота. Жена је, у опште, лмала велпког значаја у нороднп;а : она се стирала о домаћој прлвредл, неговалаје п чувала деду, а по смртл мужевљој управљала вућом. Деда су много поштовала своје родлтеље л у старости су их чувала, хранила и неговала, а отац je хранло u чувао своју деду дотле, док ова не бп дорасла да буду кадра сама радлтл л старатл се о себи. Еад је младлћ дозрео, родитељл су му тражллл невесту л женплл га, но бивало је често да су момцл отпмалл девојке. Словенл су ЛПIЛЛ у бој пешице , заклоњенл јаклм и тешким штлтом, а млоги су се тукли л без штлта. Склона нлсу лмалл, а лето тако нлсу лмали сталне, уређене војске, но у случају рата свак је илтао у бој, во годје могао да носи оружје: а жене, деду л старде с храном склањалп су у градове, или у гору и шуму. Облчно им је оружје било; копље, стрела, мач, праћка л тако даље ; а употреб.ьавалл су п бубањ, трубу, рог л заставу. Оспм тога употребљавалл су лук л малу стрелу, умочену у јак отров. Борба им најмидија беше у кландима и у шумама пза саседа; но и у равниди нлсу уступали непрлјатељу без великих јада л облчно су утврђлвалл свој стан бедемом од кола, за војл су се повлачлли у случају нужде. Билл су врло вештл у гњураљу л пливашу по води. У води су лежали на леђима, а у устлма држали су дев, воја је влрлла на ноле, л тако су могли остатл у води, до год пије опасност од непријатела прошла. Кад су лмали бој у равниди, облчно су се намештали у бојнл ред у облику троугла, који је, са густих штитова л конаља, лзгледао као снн>а стена.