Топола

13

Одело сдовенско било је обичан гун> и чакпшре, а у старије доба носпо се по највмше кожух. Обували су се у древље (чизме), а кад су ишди на дужи пут у опанке. На гдави су носили капу иди шубару, код једних племена ниску, а код других високу и шиљасту. Косу и браду постризадп су, но у жалости пуштали су их да расту. По спољном облику словенски народи мало су се разлиновали. Били су понајвише плави и бели, впсоки и снажни д>уди. Код Сдовена, у иочетку, није било стадешке раздике, ни наследие кнежевске вдастп. Становий ди су међу собом били скоро •са свпм једнаки и по праву и по дужности. Кућом је управљао стареишна, најстарији члан задруге. Кад је имадо што важно да се решава, онда су се старейшие домаће скушьаде на збор, веЯе, а судило се пред закдотим судцјама, поротницима, које су између себе бирали као најправичније. Кад би Сдовени с ким заратиди, бирали би на већу војводу, који је имао у рукама највећу вдаст, док је трајао рат. Вера у старих Сдовена била је обожавање неба u природних сила, но које извиру из једне божанске моћи. Имади су једног гдавног Бога, који вдада васеленом. То главно божанство називало се просто Бог иди Сварог т. ј. Небо ; жена његова, богиња Земља; синови вьихови : Дажбог —т. ј. Сунде ; Стрибог бог ветра ; и Месец ; и кћи Зора. Поред ьих био је у великом поштовану бог громовник, познат под именем Перуна. Сем тых било је још млого богова и богића, и домаћих богова, којима су се подизаде сдике п кипови и клањадо им се. Веровали су и у виде, вештиде, у гатања и врадбине. Реке, језера, горе, пданино, стене, шуме u гајеви, поље и диваде све то било је станиште разннх већих u мањих , мушкпх и женских, добрих и здих божанстава.... Модитва и жртве боговима чињене су под нарочитим старим грмом, а највшпе под лииом. иди по зеленим шумарцима и дуговима; такво дрво сматрадо се као свето. На лгртву су приносили најдеише пољске пронзводе иди су клали стоку, од куда је постада реч кољиво, које ми данас на славу своме патрону као жртву, а за покој душе, приносимо. Сдовени су ве-