Топола

30

Симеунова, да Србија што выше ослаби унутрашњпм раздорнма, па, по што заузме Царпград, да покори и Србпју, нагнају Зарију да не пде путей својпх претходнпка, ако својој отаџбнни не жедп пзвесну продаст. Народнп интересы били су. да се Србија ослободп завпсностп од Симёуна, п да се у земљп управља онако, к ако he по Србе добро бптп. Знајући да му Византија не може нпшта унинити, јер је била немоћна, а п борнла се с Блгаријом, Зарина се одмах окрене против Бдгара. Сдмеун мораде одустати од опсаде Царпграда и ногаље војску протдву Србпје, ади сад не имађаше ни једпог кнежића да га заједно с војском пошље И Зарија искупи војску, дочека Бдгаре и страшно их потуче; а одсечене главе вьихових војсковођа пошље византийском императору, као знак одржане победе. Тада се сам Симеун крёте протпв Србпје. Међу тим се у Србпјп, на несрећу српску, опет појавпо раздор. По што су Србп победили Бдгаре, Заряда није дао да се п.ъачка, а Чеслав, који је заповедао једним одељењем војске, допусти својим војницима да иљачкају и п.ъачку међу се разделе. За то се противу Зарије побуне војници и пређу на страну Чеславову, који нападне на Зарију ; адп народ стане на страну Зарпјеву, и надбије Чеслава, који утекне непријатељу отаџбпне своје, блгарском цару Спмеуну. Симеуну добро дође несретни раздор српски. Сада му успех беше већ сигдфнији, јер пмађаше једног незадовољног кнежпћа српског, па за то скупи ведику војску и пошље је на Србију, а с њом, разуме се, и Чеслава. Кад се то по земљи рашчуло, народ се поплаши Чеслава, а прпсталице Чеелавове опет устану против Зарије, који. с тога, не могаше нп скупити војску, па некуда побегне. Блгарски вођи, пак, да бп сигурније успели у својој намери, прибегну лукавству, и објаве Србпма, да против тьих немају ништа него само против Зарије, и да he им Чеслав биты вдадар. Тога ради они позову све српске жупане да дођу у њихов стан (логор) и да приме поменутог Чеслава за свога владара, давши, у једно, реч, да им се неће нпкако зло учинити. Не слутећи ни о каквој