Топола

преварп, српске старешине оду у блгарски логор, но ту буду оковани, а доцније и у тамницу баченд. Тада су оковалп и Чеслава, па и њега бацилп у тамницу, јер не могаху выше пматп вере у српсви« кнежићида (претендентима), да he, доставши владарем, остати вазда у прпјатељству с н.ияа, и да ће бпти послушне слуге њпхове. После тога блгарска војска упадне у Србију, поробе све становнпштво, од најмањег до највећег, и многе одведу у родство у Блгарску. Зарпја „бегаше на хрватске стране", а са гьим д некд од старепшна српских, не знајући да је Чеслав заједно са својим дристалицама окован. Народ, кад виде шта би са Чеславом и жупандда, диже се на оружје н отпоче борбу са пљачкашида Блгардма. Србнја се тада састојала из трп бановине : Рашке, Босне и Мачве. Сидеун опљачка део бановине Радтке и бановину Мачванску, па се крене да опљачка u остале делове Србпје, а за тид н остале српске државице да покори. Опасност до српске државпце 6enie већ на драгу. Срби из Србије, Хума, Босне, Хрватске д др. сложе се, и кад је Сдмеун хтео да продре у Хрватску, прэдусретну га у брдида, и не само да ду иоразе и унгтте војску, него у тој крвавој и одсудној бдтди, изгуби главу и сад Симеун (29. Маја 927 године). После овог пораза блгарске војске, Зарија се врати у своју престоницу, и одет предузде владати у Србији. Блгари не садо да ду нису могли ништа учинити, него, бојећп се освете српске, похитају час дре да се помире са Византијом. У Блгарској, после Симеуна, постане крал> син н>егов Петар. Између Византије и Блгарске уговори се мир и пријатељство још исте године (927). Зарија остане на миру, я настане да се Србија одорави од дретрпљеног блгарског пљачкања. После седам година (934), „одметник" и „дроклетннк" Чеслав утекне из Блгарске, дође у Србију, скупи чету војника (управо хајдучку чету), и дочне ратовали дротиву Зарије. Њему се придружи снажан, јуначан, брзоноги