Топола

18

Ifigenij a. Dakle i to jošte, da uskorim sama, što mi jadnoj pr’jeti? Arkad. Dakle on ti pr’jeti, što ti prosi ruku? Ifigenija. Dä, pr’jeti mi strašno, vrhu svake pr’jetnje Arkad. Odvrati mu ljubav barem pouzdanjem. Ifigenija. Dä, ako mi dušu izbavi od straha. Arkad. A zašto mu kriješ ti podr jetlo svoje , J Ifigenija. Jer se svetoj djevi pristoji otajnost. Arkad. Ne smije vladaru ništa biti tajno, no prem i ne traži toga, ali ćuti, dä, ćuti duboko, u velikoj duši, kako se ti njega kloniš vazda pomno. Ifigenija. A da li se srdi i zlovolji na me ? Arkad. Kao da je tako; ne slovne, doduše, o tebi ni slovca, al iz njekih na pol izuštenih r’ječi razabrat se dade, da je želja žarka obuzela silno