Топола

нуке кнегнње Милице од кћерп Јеле Балшићке. У оној повељи Сте Фан назива Оимеуна и Саву својим „оцима и ара\>од.ит<;љи.маР 2 а у гробном натпису од 1 478 године о краљици Катарини вели се, да Је »рођена од куће цара Степана,, 25 . Што Је речено о царици Мари, вреди п за Вукова унука деспота СтеФана и сина му владику Максима. Ну осим наведених прпговора против сва три извора, у коЈима се Бранковићи пзводе од Немањића, има неколико негативних доказа, коЈи сви скупа сведоче, да Вук Бранковић не може битп потомак Вуканов по мушкоЈ ливији. Ти су: 1. У повељн коЈом Је, 1365 године, потврдио Бранковпх синова прилоге Хиландару, цар Урош не назива пх рођацима, докле у другој повељм кнеза Војислава ВоЈпновпћа зове „братом", Јер му Је бпо род, Цар Је Вранковићз прплоге иотврдпо п даровао им „светли хрисовуљ* за то што Је то чинио и осталим власте.шма, Јер «царујући с богом и веселећи се с премилим властелима и властеличпћпма, у век их је часнима даровима обдарпвао« 26 . 2. Слава и углед породице Немањића бејаху у свем српском народу толико на гласу, да су и далеки (родннци њени сродство то истицали и поноси.ш се њиме, на нр. босанскп краљевп, Твртко, Дабиша и Остоја. Ђурађ Срацимировић, Костадин Дејановић 27 . Да је Вук био потомак Немањића, па Још у мушкоЈ линији, нема сумње, да би се и он тим сродством похвалио. У Једиој повељи Вук с пуно попдса вели да Је син севастократора Вранка а

24 , Моп. Bсгћ. 331.

25 . Моп. Bегћ. 519.

26 . Моп. Bегћ, 172

27 . Моп. Bогћ. 187, ‘2Ol, 221 ; 233, 239; 203; Гл XXIV' 26 7. Види прим. 2 4 и ‘2 5.

11

ВУК БРАНКОВИЋ