Топола

што јо 'lлураl; СрацимирОвић Зетом владао. То се најбол.е впдп из онога места о забаштињеппм Дубровчашша, јер докле Вук говори о забаштпњенпм дубровчанпма у више својих градова, не именујући их, дотле Лазар спомиње само Ново Брдо, што покаЗује, да он немађаше права уговарати за оне градове у, Вуковој држави, у којима бејаше настањених Дубровчана, на пр. Треача, Приштина. Призрен. Као засебан владалац Вук је ковао свој сопственн новац. Ну да је Лазара сматрао за врховног господара Србије, впдп се п по томе, што нијезадржао себиправо да се зарати с Дубровчашша, а то је могао и као вазал чпнпти o ', Слога између Лазара и оба његова зета трајала је н после 1387 годпне, као што се вмдн из њпхових писама, којима су, у Августу 1388 г., молили Дубровчане, да исплате јерусалимском митропо.-шту Михаилу 500 перпера лстонскога дохотка", што су би.ш дужни плаћати манастиру св. Арханђе.ха Михапла у Јерусалиму по завештању цара Душана 52 .

IV. Политичка радња Вука Бранковића од боја косовског до смрти његове (1389—1398).

Остављајући најпосле да говорнм о Вукоћ >м учешћу у косовском боју, овде само копстатујем историјски дакат да су Турци једва извојевали победу, н да Бајазит с Косова иије отишао на Србију, већ је, и по турским и по грчким и по нашим изворима, вратио се одмах у Дренопољ

'° l . Моп. Bегћ. 203 204.

32 . Пуд. 11. 29 3 0. Моп. Bегћ 166.

21

В У К БРАНКОВИЋ