Топола

(Једрене), да се најпре утврди у власти, 3’ Србији пак настаде права анархнја и забуна после турске победе. По сведоџби Костантина ФилосоФа, писатој на 42 године после косовске битке, синови Лазареви и кнегнња Милица бојаху се пљачкања »јер не само од Турака прећаше опасност, но и западни (Маџари) око њих спремпше се на рат, а уз то (насташе) и међусобни раздори: једних који су били иодручни, а других који су самостални били« 53 . У том времену, вели Костантин, Бајазит, преко својих посланика, запроси од Милице њену најмлађу кћер Оливеру (по нар. песмама Милеву), и она је, по договору с патрпјархом, свештенством и целим збором даде »да би се спасло стадо од прождрљнвих вукова'-'. О.шверу одведе у Дренопољ брат Стеван, »и од тада би порабоћена српска земља, јер Стеван с Вуком (братом), властелом и осталима мораше ићи сваке године на службу цару к с тугом додаје Костантин 54 . Српском несрећом хтедоше да се користе и Угри, који су се тек па трп месеца пре боја косовског с Лазаром измирили, па се утврде у Мачвп и Београду и у Октобру 1389. отму градове Борач и Честин у Гружи 5 * На лето 1390 године ударпше Турци преко Бугарске и Србије на Угарску, али их одбн северпнскп бан Нпкола Перењ, који је том приликом н у Србију продр’о 56 . Бајазит, после скупо добпјене победе, задовољавао се, ако му Србија прпзна врховну власт, дајући му данак

53 . Гласн. XI-,!I. 262 г ;) не ЕО ТЕ2НН) ОТћ НснанЛНТЕ ЕЕДЛ ндлеждлше, не н окрЕСТЕ нд врлнЕ оуготокнше се. Ке томоу же н междотсоЕЕнлп геже снне ноДрОуТЕННН, ННН же ИКО СКОН оудн ЕЕЖЕШеН".

54 . Гл. ХIЛI. 26 3.

55 . КаЛ. 111. 99 100.

56 IШ. 108.

22

ВУК БРАНКОВИЋ