Топола

у законској Форми, па ако све то учини, тада де му преда тражене драгоцености, које су по праву биле његове сестре« 65 . Да је Вук издао таку повељу Млечићима, види се отуда, што су га, 9. Априла 1394, примили за свога грађанина заједно са синовима и наследницима. У повељи се вели: „Уважавајући чистоту великога благовољења и потпуну оданост, коју је пресветли и велеможнп господин Вук Бранковић, господар Рашке, Србије п т.д. предрагп п превелики пријатељ нашега господства, према нашем величанству с готовотћу показивао; који се у делима, која се тичу нас, наше државе и њених појединих лица, готов и одан похвално и непрестано показивао п показује; на молбу од његове стране поднету још радпје пристајући, очувавши потребну свечаност наших свију већа и паредаба, чинимо га млечанпном и нашим грађанином са снновнма његовим и наследницима у Млеткама и нзван њих ((66 ит. д. Вуков је посланик у Млеткама положио заклетву верности, и онда му је дата ова повеља, у којој се последњн пут као жив спомиње.

И ако Је влада млетачка решпла, да се драгоценостп предаду Вуку, чим да њиховим трговцима повластице она му их, ипак, ниЈе издала, Јер те псте драгоценостп траже, Апрпла 1399., сннови Вуковн, коЈи су, том приликом, известили владу млетачку о очевоЈ смртп 67 , коЈа се догодила 6. Октобра 1398. године.

З.ч што нема спомена о тако знатном власте.шну н владаоцу 'пуне годпне? На ово питање наћи ћемо

е5 . Моп. бресЦ IV. 3 19.

66 . Моп. бресЦ IV. 32 6 327

67 . Моп. Bреоl. IV. 418—419

ВУК БРАНКОВИЋ