Топола

одговор у једној, па жалост, врло краткој и доста нејасној белешцп у дубровачкој архиви, писаној 24. године после смртп Вукове. По тој белешцн Вук је умр’о »пр>огкан из свога госаодства«, а његовн синовп и жена, разагнани и лишенп господства, узеше своју оставу из Дубровннка, који, не осврћући се на ве.шке -и страшне претње цара турског, којп непрестано искаше Вукову оставу, повратн и предаде речену оставу коме и припадаше, помоћу које оставе и друге потпоре н савета дубровачког, повратпше се у господство 68 . Да је Бајазит збацпо Вука, зна и Орбин, којп се, као што је познато, служио актима дубровачке архиве, алн и народнетраднцпје није одбаднвао. Он шипе : »После смрти Лазареве остаде господар једног дела Рашке (Србије) Вук, а други имађаше Милица, жена Лазарева, с два своја млада сина, СтеФаном и Вуком. Прође много времена, па се изродише између њих многе и озбп.вне свађе. 0 тога Милица прптече султану, који одузе од Ву ка БранковиКа земљу н даде је својим шурацима, синовима кнеза Лазара, порушивши вароши и градове, које је Вук имао у Рашкој, а његовој женч Мари и сановима Г ргуру, Ђурђу и Лазару би остављеио толико земље, да могу живети. Турци за себе задржаше два града, Зееч ам 69 и Јелеч. А Вук Брап-

68 . Пуд. I. прим, стр. XXX. в Уоlоћо ВгапоотЈсћ бlапсlо шог(:о е1 бгзтебво с!е 1а зиа 81дпог1а, е! в!апбо 11 Еlоll е( то|?lег вио! Лзрегч е1 сћвсопвоШИ сlе 1а зЈЈЈпопа, Iоlзепо е1 берозИо Iогб с!е Каи-иба" и т. д, У писму од 22. Октобра 1 4 05, писатом босанском властелину Павду Радиноппћу, Дубровчани помип.у (( оотаву краља Вукашина и многе друге гооподе и властеле рашке и босанске, који су и пре и после би.ш“, где се јамачно мис.ш и Вукова остава. Пуц. I. 69.

в9 . Године 1 399. беше у Звечану турски ћеФалоја Фериз. Пуц. I. 2 5.; примедб. стр, 111.,

ВУК БРАНКОВИЋ