Топола

Ове две повеље сведоче, да су кнегиља Милица и њенп синови, за живота Вука Бранковића, владали целрм пећском облашћу, од Дренице почињућп, а по свој прилпци држалп су и призренски крај, ако су њиме тада Срби владали, На основу свију изложених Факата може се доста поЈ г здано утврднтн: да је Вук Бранковнћ збачен с престола ако не пред битку с Мирчом, а оно на скоро после ње. Његове пријатељске везе с Млечанима, који се утркиваху с Турцима, ко ће више приграбити земаља од грчке и српске царевине, нпсу могле бити по вољи грамзивом Бајазиту 81 . Вероватно Је да га је о томе известио Стеван, који је с Млечанима ступио у трговачке везе тек после Бајазитова пораза код Ангоре (28. Јула 1402) и којима се правдао (1406 г.) што је Ђ негда аристајао уз цара турског«* 2 . Још ако Вук није хтео доћи у помоћ против војводе Мирче, 83 ето непосредног повода, да га збаци Бајазит, који, на скоро после рата с њиме, лиши државе Андрију и Дмитра, браћу Марка Краљевића, и ако је овај погинуо бијући се за њега, те они, 1395 године, дођоше у Дубровник и ту узеше заборављену оставу свога оца, аза тим одошз у Угарску 84 . Без сумње Је пред очима Лазаревих синова лебдела судба Вукова и Маркове браће

пролог (I за влале пЈаговериога” и хрпото.вубивог п богом чуваног кнеза СтеФана, сина великог Лазара а . Деч. Сном. 42—4 3.

81 . Пооле Драча и Леша заузеше Мдечићи Кроју (1 39 4) и обећаше угарском кра.пу Жигмунду помоћ против Турака. Исте године одвратише грчког цара да не оставља Цариграда, тешећи га надом у помоћ оа запада. ЕаД, IV. 1, 5 и 9.

82 . Гл. XII. 23 2.

' 3 . Леђу владаоцима који су, 1 394, дош.ш у Сер да се поклоне Бајазиту, не спомиње се Вук, а Стеван је био.

84 . Лгеб. ВегЈећипдеп, 28 29.

31

ВУК БРАНКОВИЋ