Топола

кад у акту.од 1396 године предвиђају, да може доћи време да »осиромаше и исаадну из сво јега госиодства , као шга се многој госиоди догађа 85 . 0 смртн Вуковој различпо се у изворпма говори. По сведоџби сеченпчког летоггаса (1501 г.) отрован је у »Маћедонији«, и тамо је дошао нз Свете Горе његов »брат« Радоња калуђерским пменом Ђерасим, п однео његово тело у Св. Гору н тамо га сахранпо 56 . С овом. вешћу у главном слаже се Орбинова прва верзија о смртп Вуковој. Друга верзнја о смрти његовој, коју је забележпо Орбин, без сумње је народна традиција, у којој ће бити истина само то, да Је Вука Бајазпт затворпо био 87 . По рачанском летопису (16801 Вук је умр’о у Београду, што се не можо веровати, Јер Је Београд тада био у угарским рукама 88 . По традицији коЈу Је забележпо Троншац (после 1722)., Вука Је прогутала земља близу Травника, и то се место прозвало Вуков Длоког B ®. Има и тако предање, да Је сахрањен у Крушевцу, а по једној песми народноЈ погубио га Је Високи СтеФан 90 . Ова разнолпка пзвешћа у неколпко су доказ, да Је Вук Бранковић изгубио престо и умр’о изван отаџбпне, по своЈ прилици у Пловдпну, коЈп се рачунао у МаћедонпЈу. Ово је у толико вероватниЈе, што Је према ЈедноЈ рђаво сачуваноЈ лпстпнп од месеца Новембра 1400 године,

85 . Г.l. XXIV. 2 81.

86 . РашаГ 2, изд. 7 3 ; Гл. ГШ. 76.

BТ . Може бпти да је Орбпн вомешао о Вуком Бранковпћем Вука ЛазаревпНа, којега је Бајазптов они Муса допота погубио у Пловдину '1410).

*«. РатаГ 75; Гл. Шl. 76.

* 9 . Гл. V. 94.

90 Мплојев Пут. I. 45 46. Срп. нар. пеом. Петран. I. 336

32

ВУ К БРА Н К О В II К