Топола

већ положимо душу своју за другове своје, као што господ рече«. Онп еви скупа одговорише: в Готовп смо пе само послушатп твоју заповест, него ћемо се показатп јога и бо.пе ио што сп рекао«. По што се војска прпчестп п пж.вуоп, Лазар с впше од 100.000 војпика дочека на Косову цара Мурата, коЈп ппје пмао мање од 300.000. Кад се војске ударпше, „оеше оахат некп п непсказанп тутаљ чујаше се, људп запомагаху, кон»и рзаху, оружје звечаше, стреле лећаху сунце заклањајућн . . . земља хучаше .. . воЈске Једна па другу Јуришаху, светло оружЈе земљу обасЈаваше, свуда реке од крвп п многп труповп: као класЈе па љпвп, тако војнпцн од оштрог оружја на земљу падаху, п поље оно пзгледаше као какво Језеро пролпвепом крвљу обо Јено. И тако онога љутог ратоборца п крвоппоца с премпогпм његовпм воЈницпма послаше љутој с.мртп. Али тада п благочастивом, блаженом , самодржавиом велпком кнезу Лазару главу одсекоше п мпого ухваћснпх властела п благоверппх хришћана погубпше« 11 '. 7. У патппсу на мрамориом стубу, којп Је ударен бао на Косову, онде где јо Лазар ухваћсн, казује сс.

111 Гласн. XI. 110 112. Према прва два попеспа слоза Лазар Је својој војоцп. пред битку, говорно поред ооталог н ово; Сви сте сведошг толикнх добара, којима пас је бог обдарчо ; олапом, богатством п свима људским потребама. Доста смо у миру жпвели, дошло је време да заопедочимо захвалпост према богу. Боља је јуначка смрт, пего ораман жпвот; бо.ве је мученички умрети, него окренутп плећа непрпјатсљу. Пролпјмо пашу крв, пскупимо смрћу жнвот, жртвујмо паше глапе за веру и отачаство, тева се смилује бог па паше млађе п не истребп род п земљу нашу са свнм. Иазовимо, се Христови војннцн п отрадалцп за веру, да бпсмо жнве.ш па иебу п запиоапп били у књизи живота! (Летоп. 117. с. 115 113, Гласи. XXI. 162 103).

42

ВУК БРАПКОВИЋ