Топола

да су Лазар и „његовп безбројни подручницп, јунацп добрп п храбри, јунацп п р:чју и делом, светли као сјајне звезде, окнћенп драгим камењем п одевенп златом као зем.ва шаренпм цвотом, све дивни и краснп племићп и славни коњанпци на одабраним и златоседланим коњма . . на непријате.Ба ударп.ш и праву змију победили, и убилп дивљег звера и великог противника, то јест Мурата и његова сипа и с њима пе мало другпх. А.ш о да чудпе судбе божје! ухваћен би честити страдалац, велпкп кнез Лазар, бозбожним турским рукама, и нпко га други ие посечо, о љубазни, него баш оука онога убице, сина Муратова. А то се догодило 6897 (1389), Јуна 15., у уторак, у 6 или 7 часова« 112 . 8, У бнограФпји деспота СтеФана, писатбј 1431. године, кооовски бој ошшан је мимогред п врло кратко. »Турци се просуше на нас као скакавци; једпе одвођаху, друге покораваху. треће пљачкаху, четврте сецијаху. . . . Видећи како се градови, манастири и цркве спаљују илн руше, многа убиства, потоке крви и друга овака дела, Лазар не хтеде даље чекати, него се одлучи; или да ту срамоту скине са себе и својих, или да и сам мученички погине. Обузет оваким мислпма, крене се на Т\рке и сразп се с њпма на Косову овако, Док су се војнмци тукли пред бојним редовима (»прћдв скиптрн«), беше неко вео.ма благородан, којега свомо госнодину облагиваху, а оп, да би показао верпост а уједио и јунаштво, улучив згодно време, устрми се к самоме цару (велнномоу ндуелвинкоу) као да пребегава, тб му с тога и пут иачпнише. Када се приближио, одмах јуриши и мачем прободе самога охолога и страшнога самодршца, али на истом месту и сам од њих погибе. Из прва нак Лазареви одолеше и победише,

112 ГилБФердгшгЂ, ПсАздка по Герцеговинћ, Босши и Ст. Сербш, 17 6.

ВУК БРАНКОВИЋ