Топола

алп већ не беше време спасења, с тога спн тога цара опет се окрепп у том истом боју п одоле, по божје.м допуштењу, да би се и овај великан (Лазар) венчао мученпчким венцем и онп који су с њиме били. II шта би после? Блаженоме (Лазару) одсекоше главу, а пре тога његовпм жељеним друговпма, коЈи су веома тужном молбом измолили да пре њега буду погубљени, да не би његову смрт виде.ш. Ова Је битка била године 6897. (1389), месеца Јуна 15.« 1,3 9. У стариЈем родослову (управо пространиЈем летопису), коЈи Је постао почетком XV. века, о боЈу па Косову забележепо Је ово: »ОсвоЈпвши сву(?) грчку и бугарску земљу, цар Мурат пође и на овога (Лазара), водећп безброЈну множину Турака, Татара, Карми Јана, Оарханита, Грка, Бугара и Арбанаса« . . . У боју који се бпо на Косову впаде нечастпви насилник од мача насред разбоЈпшта телом и душом с многим својим богомрскпм воЈпицима, п остаде Један његов спн. И при краЈу тога боЈа, не знам поуздаио шта да кажем о том, да ли издан коЈим од своЈих млађих (,урднl€(жге) нли Јо сам бог тако досудно паде у руке његове, п он му, после много мука, сам часну главу одсече« 114 . У два позниЈа преппса, од који Је Један местпмично проширен, последња тачка знатио Је измењена. По тпм на-

111 Глаон, ХIЛI. 258, 259, 261. У рукопису који је својииа г. В. Богишића додапо је са страие, да со онај племић кош Је убио Мурата, звао Милош. Оба оу рукоггаса пз прве половпне XVI. века.

111 Гласн. 1,111. 15; Ја§l6, Веl(та§' гш АлшаЦзВк, 109. Ио студеннчком родослову с Турцнма су ншлп и . У Цетињском Кармијанп ое зову оКарамијани т. ј. Аџамије* дакле Персијанци, а у студеничком зову се оКарамаиима”. Пероији пма облаот Керман али и у Малој Азији тада беше државица Кермијан.

ВУК БРАНКОВИЋ