Топола

стражара. Оставивши Мурата усред војске под шатором, Турци навале на српску војску. Срби пдк, не зпајући шта јо' овај храбри и великодушгш мл&дић тако вешто ц сретно и за спас њихов учшшо, и какав су лораз Турци претрпели, иагубивши поглавара, уплашеип и духом клопу.ш, тромо су се и плашљиво Турци.ма одупрлн у боју, у којем будо заробљен Лазар и миоге велможе и војводе, п посеку нх у шатору где је Мурат лежао« 113 . 13. Дучипо дело иревео је крајем XV. п.ш почетком XVI. века на талијапски језик пекп прпморац. Он ]е битку косовску написао далеко опширније, иего што је у ориђиналу, без сумње по иричању у његово време, По томе преводиоцу Мурат је напао на Србију и многе је заробио и послао у Азпју, с тога Лазар сазове властеле и поглаваре и осталу војску и улогорп се па Косову «с ове страие реке Ситнице (у ориђиналу погрешио Сепица), не балеко пд богате вароши Новог Брд а. Кра.в босански Твртко пошље Влатка ВлађениКа, свога сестрића, с 20.000 храбрих бораца у помоћ Лазару, своме суседу и другу«. Лазар добро распореди војоку и беседом охрабри је да се »јуначки бије и освети толике срамне увреде и штете, или да славно помру за Христа Спаситеља иза обрану миле домовине, сипова, рођака и вере под знаком часпога крста«. С друге стране Мурат врло вешто распоредп своју војску за сутрашњп бој. »Ои је впше пута преко писама и тајнпх гласопоша покушавао да велпкпм обећањима на свсју страну придобије Милоша КобилиК а, војводу Лазарева, човека душом н телом тако храброг и Јуначиог, да му тада ииЈе било равиа«, Милош Је сва гшсма Муратова показивао Лазару, који му Је заиоведмо, да Мурату притворно одговори да 1ш пспуиитп

118 Оисаа, боноко издање, 15 —lO. По Дуци Лазар је син Душанов ! И по хронографу житомишљићском, ппсатом 1634, син му је, али иезакопит! Гд. ХХХП. 270.

47

ВУ К БР А И-К 6 В И Ћ