Топола

његову жељу. У очи боја Уlазар позове сву господу и војводе на гоабу, на којој напмје свима здравицу. Кад је дошао ред на Милоша, Лазар узе велики златан пехар внна н пружи му га, рекавши: »Врли витеже, ову здравицу нанијам теби, вино попиј, на поклон ти пехар, а.ш ми је врло жао што сам чуо рђав глас, да си постао издајник твоме господару«. Милош с ведрим лпцзм узе пехар и рече „Велика ти хвала, господару, на здравици и на поклону, али мп је врло жао, шта се сумња у моју верност. Сутра рано, ако да бог те учиним што сам наумио, видеће се да ли сам вера или невера свога господара". Сутра дан Милош, »памтећи добро што му је господар у здравици казао и свој одговор, будућн млад п одважна духа, појаше добра коња, узме копље за врх гвожђа, а окрене држак непријатељу: као пребегалац пређе Оитницу, која је обе војске делпла, јаспим и прајатељским г.тасом вичући Мурата. Прпмљен од Турака као прпјатељ, рече гомили око себе; Где је наш господар Мурат? Ја сам Милош којега он желн. Водите ме к њему, имам неке тајне, које ћу само њему казатп«. Кад је доведен у шатор ; Мурат му пружп ногу, да је цхшва по обичају његова двора. Милош га ухвати за ногу, сзуче га на земљу, извуче скривен нож, удари га усред прспју и прободе га кроз срце, од које рапе Мурат одмах умре. Пзвршивши што се заверио, пагне кроз запрепашћене ве.шкаше и стражаре, сад овог, сад оног убијајући, допре до коња, метпе ногу у левп стремен, али пре но што је скочио иа седло, исеку га јаничарм. Овп.м догађајем поплашени Турци брзо се приберу, наместе шатор усред војске и у њ тело Муратово, па онда започпу бој. Не знајући ништа за смрт Муратову, иити за славно дело Милошево, Лазар но без страха разви заставе и заповеди војводн Влатку, да са својом војско.м први уђе у борбу. Влатко храбро јурнши на Турке којп сј пред њим бнлд и разбије их, а.ш

В У К БГАНКОВИ