Топола

да се договара с непријате.Бем и као да нешто у потајп радп. Али га па правди бога облагаше као што то његова дела показују, пего само од зависти. као што то и сада често бпва; п тако не дожпвп части за оно, што је тако дуго, до своје старостп, претурио толпке опасностн. Паде у пемплост код кнеза, те му овај пе показиваше своје мплостп као пре ради заслуга његових, а то старп властелин дуго трпљаше. У то доба даваше кнез у војничком стану вечеру многим .младпм властелима н слугама, п учинп пм велпко поштовање, а старога витеза остави да стоји уза сто. Тада впде овај стари витез, где кнез баш сваком на очиглед показује своју немилост н иеповерење према њему ни кривом ни дужном; с тога му би тешко п жао, па с ве.шком тугом науми да часпо докаже како је прав п да се своји.м клеветницпма осветп”. »По гато се вечера сврши, поче он тешким срцем говорпти својем господару кнезу п рече: Господару, да лп сп заборавпо, колико сам пута, тебе служећи, изложио живот свој вптешки непрпЈатељу; колико ли сам другим чвм посведочио да сам јунак; да ли си то заборавио, кад мене, твога старога слугу, пушташ да уза сто стојим, а толику част, мени само на срамоту, чиниш млађима (коЈи Још не видеше оно што ја починих)? За то, господару, бог нека Је с тобом, а Ја ево идем да засведочим да сам тп веран, не би ли опазио, како сам био части вреднији но ови, коЈи седе за столом; јер Ја ћу да учиним, што они нећс учинити, а Ја ћу да свршим твоје ратовање, па нека ћу гиаву изгубити«! За тим Кобиловић одЈезди у турски стан. Кад за то чуше киез и његова властела, помислише да хеће да их нападне и викаху за њим. А кад дочу цар турски и његови људи, да Милош Кобиловић долази, понадаше се да ће им бити приЈатељ и да и.м добро долази, а ои их остави да тако мисле, те га лепо примише, говорећи да знаЈу за њега и његова Ју-

55

ВУ К БРАНКОВПЋ