Топола

пачка дела, и јавшие га цару, који заповеди да му га доведу. Тада он захте да на само с царем говори, и цар на то пристаде, надајућп се, да ће му јавити за нешто, што ће му помоћи да победи кнеза. Па кад се видеше сами п цар му (како беше онда обичај у турских царева) пружи ногу да је пољуби, тада стари вптез рече: ); Не мили се хршпћанину ногу да л.убп, аза то ћеш ево сада да примиш плату“ ; па кад се саже као да ногу пољуби, извуче из рукава нож те распорп цара оздо ша све до срца, те овај с Јауком душу испусти. На то нагрне сила, а витез утече своме коњу и већ га п узјаха, алн га тада на коњу убише. Тада се то зачу и у српској војсци како Милош уби цара и како и сам погпбе, и онда тек иознаде господар своЈега вернога слугу. А Турци, пзгубившп свога поглавара, утекоше, п тако се кнез и његова војска. земља и људи опростнше за оваЈ мах Турака.... Од то доба нп Један цар турски не да више да га у ногу љубе, већ у руку; а онога, кога цар пустн преда се и коЈем даде да га пол.уби у руку, држе пспод мпшице двоЈица паша, да не бп когод могао учинити, што учини Милош Кобиловић" 1 ' 27 . 5. Теодор Саандуџин Еантакузин дао Је, 1535 године, Константину, спну споменутог Јована Мусаћа, сппс о »кућп Отмановића и пропасти грчког царства". У томе спису има врло чудновата прпча о боЈу косовском п смрти МуратовоЈ: како Је цар Мурат с 80.600 воЈнпка, а у друштву са Србима, Бошњацима и Власима, ударио на Маџарску; како Је Један угарски племић, по имену Лазар (»Вазаго Сћегбо«:, претворно се да Је побегао из Угарске и оружан дошао у турски стан; како Је, за тим, пуштен био пред Мурата, пробо га пожем н псечен био, чим Је пз шатора изишао 128

121 o Видов-дан в 186 3 г. бр. 84 п 85 ; Каб IЛЛ. 177 179.

128 Нор{, Сћгопјциез, 322 — 323, Ову причу находпмо у деду Фр Саисовина „ОГапаИ охего 1е уllе бе’ Ргшсlрl е! 81§-погl

56

ЕУК БРАНКОВПЋ