Топола

пзвештен да ће скоро стићп Радпч војвода. Иу када је Лазар и трећег коња изгубно и када погнбе Југ Богданов и. његових девет синова, који су предвојнли лево крило, онда настаде опште бежање. Кнез Лазар узјаха коња. али впдећи, да је од свију остављен а изнемогао, и сам стане бежати, сав обливен крвљу својом и непрпјатељском, са 16 рана од мача и копља. Бежећи упадне у Јаму, ископану за вукове, те га Турци ухвате жива и одведу Мурату, којп му рече : »За што данас, Лазаре, на преварп упропасти лудо и мене и себе?“ На то му Је Лазар одговорио : „Не Ја, но ти, царе, ниси дочекао времеиа«. За тим по заповести МуратовоЈ одсекоше главу Лазару, па онда Мплошу, коЈем Је Лазар рекао: »Нека Је благословено дело твоЈе и ти од мене, али за толнку проливену крв данас, сам одговараЈ господу богу' (136 . 3.- Народне иесме. а. Године 1758 преппсао Је Један Дубровчашш, са старијега рукописа, између осталих народних аесама и две о косовском боЈу. У ЈедноЈ се пева, како Је Милица, гледаЈући Лазара где Језди на коњу са зетовпма, рекла да би очи дала, кад би Вук био као Милош Кобплић. На то Вукова жена одговори, да Је Вука родила властеока, а Мнлоша пастирка и под кобилом га одоЈила. За ту увреду Мплош обори Вука на земљу п два му зуба избнЈе. По другоЈ песми Лазар Је заклео Милоша, да га не изда, а он се заверио, да ће цара Мурата у срце пробости и десном га ногом притнснути. Отишао Је за тнм зором у логор »с трп слуге: Иваном, Миланом н Николом Ко-

136 Гласн. V. 82 92; Гл. XXXV. 5 I—sB. По истом летопиоу подпгпуто је тулбе на Косову и у њему сахрањена утроба Муратова, тело Лазарево и Милошево. Доцније је ролбина Милошево тело иренела у цркву близу Лаба, испод које извире кисела бања. која се налази на десној страни Лаба,

66

ВУ К БРАНКОВИЋ