Топола

совчићемll и извршио што Је обрекао. У два скока допре до коња п навали кроз Турке, којн му погубе све трп слуге. Тада је -»изишао глас из облак а“, да Турци бацају саб.ве и штнтове пред њега. На тај начин Милош падне с коње.м, Турци му одсеку ногу , а он, одупцрући се на коп.ве, довпкнваше Лазара у помоћ. Лазару се учини да чује његов глас и стаде се спремати да почне бој, али Турци ударнше и разбише га, Вук »утече у планину зелену® а Лазара ухватише и Мурату одведоше. Видев у шатору Милоша, Лазар му рече:

»Ах блажена мајка твоја, која те је породила, Тобом сам се свеђ дичио међу браћом и господом; А ироклета мајка била која је Вука породила, Он је мени срамоту пред господом учинио! I! мени је издају на Косову учинио!«

Турцп ,му не дадну више говорити, већ га погубе 137 . б. Од традиција и народних песама о боју косовском, забележених прошлог века, мало се разликују народне песме, које је, пре 60 годнна, покупио Вук Карацић. По ти.м песмама, цар Мурат је пао у Косово с војско.м преко 300..000, и то; 1 00.000 спахија (коњице), 100-000 јаничара (пешадије), 100.000 „некакога Туке и Манџуке«. (азијата), п јодна војска, којој се не казује број, под „смлнпм« Влах-Алијом. Мурат је разапео шатор на Мазгиту, а војска је »ухватила и Лаб и Ситницу«, За тим је Мураг Лазару писао овако;

I,oј Лазаре од Србије гдаво! Нпт’ је било, нити може бити: Једиа земл.а а два господара; Јодна раја два харача даје, Цароватп оба не можемо,

137 Гилм-. .2 4 3 —2’4 8. Глаеп. 11. одељ. кљ, X. 3—lo.

67

ВУК БРАНКОВИЋ