Топола

5. У најкритичнцјем моменту Турцн се под Бајазитом приберу, олупру се српском пападу и заробе Лазара, а то реши битку у корпст турску. То је бндо 15 Јуна, 1389, у уторак. А зар није било у боју косовском пздајства, о којем се тако мн го пева, приповеда н пише ? Ми смо видели да најстарије пзвеиЈће о боју косовском не само што пе зна ни за какву издају, већ, напротив, казује, да је српско оружје победило. По дубровачким летоцисима нп једна страна нпје победпла, нити се у њима говорп о издајп. И у повеснпм словпма, натпису на мраморном стубу, којн је подигнут био на косовском разбојишту, а нарочито у делу Костантина ФилосоФа, ншпта се не казује за пздају, него у свима тим изворпма пише, да су нас Турцп победи.ш ~Еогоу тако попоустивкшоу'' а »грвдк рддн пдшндв« 155 . Ну већ састављач копорпњског родослова, да бп објаснпо како се могло десптп да Лазар буде ухваћен, додаје : »ме знам шта

западу иредотавпо хришћанству што сјајнијом „победу 0 , коју сматра чпсто као своју заслугу, па о тога не налазимо у њега ни речп о Лазару; друго. Твртку оу, п после два месеп,а, могле бнти иепозиате иојединости косовског боја, пото онако као п млетачкој владп, јер у одлуцп већа од 23. Јула 1389. чптамо да се у Млетке „ чуло, али не разговетно, о боју којп је бпо пзмеђу велеможног господара Мурата п кнеза Лазара. о чему се раз.шчно прпповеда, те се нпчему не може са свпм вероватп” (Гл. XII. 108: „ас! аибlепгlат тепега! зе«l по п сlа ге, ћеПит е! поућаз, диос! Iиегаl: ш(ег. Лотјпит Могаlит е1 сотћет Тагагит, Ледио Лтегза Јl- диШиз Ибез ћепе ргаећеп пеп роЈега!®’.

150 У једном повесном слову мотивује се српски лораз овако: »јер много пута предају се праведнп у руке иечастпвпх не да се овп прославе, већ да се бнв прејаоно увенчају« (Гл. XI. 112).

ВУК БРАЕКOВIIЋ