Топола

U drugom skazanju prvoga činjenja opisuje starac Dalmatinac, kakov je život u Dalmaciji pod tudjinskom mletačkom vlašću, a kakov u slobodnom Dubrovniku, kamo se je on netom utekao da sahrani starost svoju i odahne bez si 1 e u gniezdu sladkomu slobode premile«. Taj starac ovako govori Dubrovčaninu Radmilu: -Sve naše primorje satrla je sila u ništa; sam Dubrovnik vlada se slobodan po sebi. U nas svuda trči, rži,-grabi, i sve u noktih svojih drži srdita zvier (to jest: lav mletački); a ovdje u vas nije čuti zle zvieri, nego sam slavic tih žuberi na grani (t. j. slobodan i miran ovdje vlada slavski narod i jezik). U nas nema tako tvrde kuće, da sačuva otcu kćer od sile bludničke; a u vas nije sirote, koju sila potište, nit se boji sramote, tko ju sam ne ište. L nas vladanje tako je silovito, da svoju ženu i djecu, svoje. imanje ne možeš svojim rieti; a u vas je sloboda, svak je sebi i svemu svomu gospodar. U nas je zlato švemu razlog, pravda i mjera, za zlato prodava se vjera, život, duša i čast; a u vas duša i čast ne ide za platom, niti u suda pretežu mjere pod zlatom. U nas nema stvari, kojom se možeš ćutjet voljan (slobodan), nego treba mititi, ako ćeš odahnuti; u vas svaka vrsta.ljudi u častnu poslu i u miru veselo boravU. Ovako iztaknuvši razlike medju dalmatinskim i dubrovačkim stanjem, završuje starac Dalmatinac riečmi: Tiem težko nam svime i lele vrh svega pod jarmom težkime gospodstva tudjega, a blago sviem vami, ki on čas s poroda slobodni i sami sebi ste

XVII