Топола

242

Treći odsjek.

rekao, da još može nbjeći prietećoj pogubi, i da ga vise sputava ]jubezna sućut za plemenita otca, na koga tužna lica pozire, nego vanjska sila. A sam Laokoont, koji je naravski posred sknpine, prikazan je u casu, kada smrtno ranjen zmijskim grizom klone na žrtvenik, s koga se nzalud iz petnih žila upinje dići, kao sto mu i Ijevica još samo mekanički nastoji odtisnuti zmije. Doslije energičan njegov odpor proti nasrćućim neprijateljskim silam prieti malaksanjem, plemenita mu glava okrenuta je uz bolni priegor prema nebu, kao da želi pitati bogove, zasto mu namieniše tako uzasnu kob. Ovo dostojanstveno i odlučno držanje najljepsa je opreka njegovu ocito od najljućib boli trzanu tielu. Napokon mladi sin desno do otca već izdiše. Ako mu Ijevica i poseže instinktivno za glavom zmije, ipak ne ima ni traga odporu, kao skršen cviet klone on i za čas će duŠa prbnuti iz njega. U noći iza strahovite Laokoontove smrti i radostna slavlja Trojaca nad odlazom Grka povrati se na Sinonov ognjeni znak grčko brodovlje potiho sa Teneda, gdje se bijaše pritajilo, i vojska provali u grad, pošto bijahu iz utrobe drvenoga konja izašli sakriveni junaci i odključali vrata. Strašno haranje i übijanje odpočne, komu se Trojci još zadnji put očajno opru. Ali sveti grad bijaše dozrio za propast. Priam padne do Zeusova žrtvenika od Neoptolemove ruke, a s njim se surva u prah i pepeo sav trojski sjaj. Mužkarci budu poubijani, žene i djeca s bogatim plienom odvedene u sužanjstvo. Medju njimi bijaše i stara kraljica Hekaba s mnogimi kćermi i snahami svojimi. Začetnicu svemu zlu, Helena, nadju u kući Deiphoba, koji joj bijaše po smrti brata si Parida postao suprug, i Menelaj bi u svom biesu bio übio nevjernicu, da ga nije čarobna joj Ijepota opet svladala u odlučnom času.

C. Povratak. Žrtvovavši Grci još Polyxenu na Achillejevu grobu u Sigeju, spreme se na povratak u domovinu. Ali samo malo njih stigne bez svake nesgode kući, pa i od tih radovaše se riedko koji svomu povratku. Što se najprije tide obih Atrida, izkrca se Agamemnon, utekavši sretno oluji kod euboejske obale, na domaćem žalu, ali ga iz potaje übi žena