Топола

Razigrô se blag angjelak Kano diete maleno, U toj igri nicalo je Pred njim cvieće šareno. Malog grma dirnuo se Rubom svojih ustnica: I za časak bio grmak Prepun rujnih ružica. Mali vlatak rosne trave Takla ruka njegova: I za časak bio vlatak Prepun bielih lierova. Mali mašak pogledao Carom svojih očica : I za časak bio mašak Prepun modrih ljubica. Nasmijo se blag angjelak Nad tom igrom milotnom, Pa je opet odletio K svomu nebu divotnom.

Bog je njega odtad slao K zemlji svako proljeće, Da prigleda svoje cvieće, Kad se njime prošeće. Tako sam ga i ja lani Baš u proljet spazio ; Moj ideal ljubljeni je Taj angjelak premio ! Svid’lo mu se na toj zemlji, Pa je kod nas ostao; Blažen, kom čuvarom bude U životu postao ! Nicat će mu nježno cvieće : Ruže, lier i ljubice, Mile boje mom angjelku Ko tri mile sestrice. Nicat će mu nježno cvieće I pod drača listinom; Oj ti moja mala pričo, Budi za me istinom ! August Harambašić.

252