Топола

Ah, stisni se u svom kutu I pregori želju ljutu ; Tople su ti ove grudi, Sebični su vani ljudi ; Svaki grije srce svoje; Miruj, miruj, srce moje ! Oj mani se svieta, mani, U bolesti šta ćeš vani? Sviet boluje viek do vieka, Ni sam za se nema lieka, Kamo 1’ za bol rane tvoje ; Miruj, miruj, srce moje !

Kad ! Kad te vidim na prozoru, Ja ugledam bielu zoru Iza mrkle noći tad; Ali riedko, riedko kad ! Kad te sliedim, kad sam ušo U trag mili tebi, dušo, Svoju sreću sliedim tad; Ali riedko, riedko kad !

U svietu bi bogče bilo, Plačuć präge oblazilo, Svak bi mislio, da ti treba Za utjehu mrva hljeba. Tko bi poznô suze tvoje? Miruj, miruj, srce moje ! Znam ja, ti bi mah na vrata Poletjelo tvoga zlata ! Nije Milka tvoja više, Već za drugog ona diše, Drugi ljubi zlato tvoje; Miruj, miruj, srce moje ! Petar Preradović.

Kad me grli tvoja ruka, Izpod njena nježna luka Svu slast zemlje kušam tad; Ali riedko, riedko kad! Tvoje usne rumen-ruže Kad mi cjelov sladki pruže, Rajsku slast okusim tad; Ali riedko, riedko kad!

Kad ću tebe uviek gledat, Ljubit, grlit, a ne predat, Kô što tužan predam sad, Kad ćeš moja biti, kad? Petar Preradović.

Mrtva Ijubav.

Gdje ću tebe, oj ljubavi moja, Sad zakopat, kad si izdahnula? U mom srcu nije ti pokoja, Jer si pokoj sav mu razmetnula.

Da te legnem u zemljicu crnu U zemljici ti ne bi sagnjila, Zemska vila dragocjenost tvoju U kamenje predrago bi sbila.

14