Топола

XXI Да .ni је био још који дан, у који су се могли догодптп толики-и таквп потреси? Глас ее рашчу одмГах по свему селу. Марко се, од онога тренутка, како >га је захватио талас, не сећаше баш нншта. .Ђуди су говорилп, да је било чудо: Анђео мора да је узео дете п донео га у постељу! Свп сељацп беху нагрнули око стана г-ђе Хенрпковпце. п мољаху да впде малога Марка, којп је још бпо тако слаб да нпје могао спћп; г-ђа Хенрпковица дораде статп пред прозор, п показатп га зачуђеноме свету. Све је добро, што ее свршп добро; сва срца беху радосна. Седећл пред вратима од icvlio. п нитдта не знајући за оно што бпва око њега. Бибпја мпрно лртгаше ко му шта пружп. кришку хлеба, илп тлавицу црна лука. Међу тшх, пошто првп похресп прођоше. г-ђа Хепрпковпца позна шал у којп је марко био увијен: то је онај истп, који је она оставила Бибпјп у рукама: Ко 6u догао додпслпти, да је Бпбпја пграо какву улогу у овом догађају ? Једина г-ђа Хеприковпда, п ако то нпје могла нпкако да објаснп, доссћала се доста јасно пстпнн. Ире него што се засветлпла у њеном уму, пстпна се засијала у њеном срцу; ум 'тражи, а срде одгонеће. Један чамац, кога је бдло нестало те ноћп, нађен је у једнолх лпману блпзу Баца. а нпгде никога у њеду нела. У вече се већ дознаде ово:

118

ГАЛЕБОВЛ СТЕНА