Топола

Узмем га у наручје, да га предам у руке староме рибару; иа сетпвшп се, задркћем, и црпгрлтг га чвршће к својим грудима. као да бп агп га море хтело да уграби „Ама за што се ја овако много плашпм од ове силе? За што не могу ипкад дуго да гледам, а да не оеетим неко чудио нерасположење? Не верујем његовсш миловању, а страх ме је његова гњева. Узалуд говоргог сама себи, да њему имам да загвалим за последње благо које ми је остало; ја га не љубим више, нпти га могу више љубпти. Је ли то неблагодарност ? илм суревњивост ? иредрасуда? плп слути.а на зло? Или, да не ће то бити просто то, да ја нисам скројена да могу живети пред великим позорјима прпроде? Ја се њима радо дивијме онако гредом; а ако то траје дуго, онда ми додијају. За мене ва.ва оквнр према менп. Мене впсоке планпне хоће да смрве, велпке ме шуме гуше, океан :че толико узнемирава, да ме хвата несвестица. Ето, драги, уверн се п сам. да твоја жена није ништа друго него добра варошанчида. Додај jour, да сахг душом парискиња! Волим наше улиде, наше обале. наше булваре, и, од свију околина, најволдм оне што су око Париза. Ту бих ја хтела да се настаним близу шуме, а недалеко 0.1, Сене. Сећаш ли се оне лспе куће коју смо походили заједно, кад се оно шетасмо по присоју Севреса и Белвпја. То беп:е једне иедеље, меседа Априла; ми бесмо још сиромашни и срећни. ЕуКа је била за кирију, врата отворена, и ми уђосмо, намамљени лепотом изгледа. Како све беше миловпдно, просто, с.Агерно, п према нашем укусу.

ГАЛЕБОВА СТЕНА