Топола

Башта беше у странп, у премагревку, насађена воћем, п дрвећем за украс. II све то. кроз два сата, беше наше. Бесмо узе.хп ту кућу, она беше иаша. наша срећа нашда беше у њој своје гњездо. У нас још не беше деде, адп сам ја жудно гдедала пдаве гдавице како трче по адејама, и по отавп! Ох, депа тога дана! п деппх снова што их тада снивасмо ми на јавп.

1. Сеатембра. се молге страху, алп се не лодсмевај љубави свога снна. Ово је нешто озбпљшгје него што сам ја мпслила. А ево ћеш впдетп п сам. Од неколико дана ја се спремах, да мало иролутујем унутра даље од приморја. Марко беше врло радостан што ће се повозити на кодима, а ја, опет, што ћу се, за дан или два, пзмаћн од госиодпна океана. Еде ономадне, када дан већ мпрпсаше јесењом пријатношћу. кренусмо се у колима с два коња, који се могу лерптп с онима на којпма су јахадп јунадп Сервантесови. Прпчали су ми, као за какво чудо, за вавдушни мост преко реке Вилене, код Рош-Бернарда: за то смо се ii кренули на пут, да видимо тај мост. ;; Све беше добро до Кроазика. Небо плаво, ваздух чист. сунце благо, Марко жлв и' весео као иузавад, а брбљнв као сврака; само још да си бпо ii tit. Места су. ти знаш, бела, сува, неродна. ц овде онде провпдп ce iiope, а све то наводи човека, не знам за што, да се сетп Истока. Тпде су ту ретке; зсленила је такође врло мало.

ГАЛЕБОВА GTEHA