Топола

разгдеда пароброд. У љеговнгм: годинама, страстп нвсу дубоке. Кад тж будеш уз љега, а лепи изгдеди уз реку, пријатностн јесени, п хил.аде зшдина уз пут, растераће брзо његову тугу: тек кад стпгнемо дома, не знам шта ће бити од овог јадног детета, које је намгкдо на ваздух, ина пгароке просторпје! Шта ћемо чтптитд мп, на нашем горњем боју, с овод иорском дастом? На дно овога писма беше некп цртеж пером: то беше об.апк дађе с једрнма (пеколико црта на брзу руку повученпх), п некодико речп које се нпсу могде прочитатк. Адп г. Хенрпк то све разуме; свакп је отац Шамподијон, кад има да прочпта јерогдпФе своје деце. Марково је писмо говорпдо ово: ~Дра.ги оцо, „Ј а те много љубпм; врдо бпх жедео да до- ; ђеш п ти, да жпвши с нама. Водео бпх да пдеч на море; ади мама ми то не да. Врдо сам у посду; радпм сасма много. Јуче сам ухватио једну ве-1 лпку ткољку у једној чкаљп, у стенп. Ihiaii много да ти казујем, а.ма хоће да оде пошта, те једва имам кад да те пољубпм. Твој Маркић.* 4 „11. П. Ja сам надртао ову лађу !“ Веседа душа човечија тако је створена, да посде највећпх несрећа, посде губптка најдражих створења, може опет да се ттодпгне, и да се нс-

ГАЛЕВОВА СТЕНА