Топола

Y pajy, не бп га то тако силно повувдо, као ово. Lh| могу, рече он, мајка мж не да. Е, е! повпка мади .IегоФ, којп беше највећп враг међу CBmia: а шта ружно лхи 4iramio?“ Други опет навадпше сви сдоашо: „Ходи, бодан Марко! ходи с пама, бодаи \“ Марко стојаше, непспшчан, с рујсама у џеповпма, не могући одвојати очпју од бездана, којп га прпвдачшпе. ДНе мбгу !* прому.мда он задр.маним гдасом. На то се захорп из i свију грда: . 7 Он се боји! Не сме! не сме! Ман’те iсе страшљпвице! Оставите парнздпју Марка!“ Е, ■то Марко не моташе да отрпп. Окрете се те : журно погдеда онахш на шумар, где му спаваше ; мајка, па онда. двојако крив, што се поводи за j својпм самољубљем, и што се подаје забрањеном 5 задовољству, скочи с брега у чамац, у вреву п i рљесак другара, који се обрадоваше што добшие j-Joiii једнога другара у кривиди. Ади то не оста гтако. Ако је истина, цда апетит додази јес, дућп, онда ће то на-Iрочито бити, кад се ззагризе забрањено авоће. Свака погреишка, по невољп, вуче аза собом другу: здо i[je као год точак од суваче, који нашу хаљину ане пушта више, пошто је једном ухвати за скут. РМоре опадагие; оно беше мирно, равно, тепгко. Ј Читав сат вртидп су сс они у чамцу, т:ао без ирамети, а све на једиож месту, па им се нај-

ГАЛЕБОВА СТЕНА