Топола

чили, да пази на другу деду. Ми ћемо сад впдетп, вако је овај поштовани Ментор извршпо ову поруку, п 'iidi је оправдао повереае своје општпне. И ако је већ наступцла јесен, опет дан беше врућ. Ваздух н море беху укоченп; сунце пржаше све прижорје. Г-ђа Хенриковпда беше пзашда п села у хлад, врај мора. Марко лежапге покрај н.е; и, да јој не би умакао, она гледаше да га успава тихнм причањем које о чем. Али, хотећп успавати сина, она успава себе: њене се отежале трепавиде опружише, п док се Марво притвараше да спава. она му даваше истпнски пример, и заспа сама, што но веле, као после купања. Марко се трже. Зачу вику деде, која се играху у ирпстанпшту, а већ читав сат је наваљивао, да пде међу н>пх. Кад лгу мајка већ. тврдо заспа, он поћута лалко. па се врло лагацко дпже, изађе на прстжа испод хлада, и одлете у прпстанпште; већ беше дотрчао тамо, ато се уставп пред позорјем које га укочи, збуни, пренерази. заслепп! Супрот забранама својпх старијжх, свп онп малп несташнпди беху Јјћли у један чамад, којп стојаше везан за обалу. Хl\ дргг Ментор беше узео крму n управљаше ibp.ue, а другн се тако комешаху ио чамду, да се он љуљаше као на таласима, те се н љи.ма чивваше онако као да су на отвореном мбру. Впдевши Марка, повикаше сви у једаи глас: „Тле Марва! Ходп Марко! Марко, ходп међу нас! “ Да је Марко видео отворено иобо, да је зачуо дванаест СераФпма како певају, и како га зову, да дође п заузме место

ГАЛЕБОВА СТЕНА