Топола

Али немамо нн једнога топа, рече Порнишет. А нема нп барута, рече Маскарет. Ја се не шшећезх, рече Жанбонб. Од мене се тражи литљење, п ја га казујем. Не мора се пислхдиати. : 0 Ебем ће се говорптп noc.ie, рече .lero®. Сад ти, Макевија.. Ја мисли.м;, рече Макевија, да се успужемо на врх ове стене, па озго да впчемо пз све своје снаге, и да машемо марамама. А тп, Фрањо Пилемнне! Тп сп мади, али знаш како кажу, да се у малим кутицама чувају најскупље стварп. Како тп мислиш,? Ја мжслим, да се нашппе, једно 'писмо, па да се затвори у бутелу, п пустп у море. А тп, Парпзлпјо, лшаш ли нам тп птта казати? Ја мислим, рече Марко, да треба посећи какво велпко дрво, ria. пошто својиж ножевима иекопама чун, да седнемо уњ, и да се вратнмо у Пулигуан. То не иде, рече Порнпшет; чун треба да начпнпмо од ових одломака наше лађе, па онда да пресудпмо коцком: кога првог да поједу другарж. Члановп већа, не падајући се таквом предлогу, којгг не предвпђаху да п до тога жоже доћи, ирестравише се. Свакп од њих заћута, п даде се у озбиљне мисли. Сам .lero® нешто изгуби од своје обпчне одрептеностн. Он је готов ouo да предложи какву дзмену у том предлогу, која ако

ГАЛЕБОВА СТЕНА