Топола

не бп билаг. црижљена, капетан би пропао. Ве,шка реакција букну у скушптпнп. Узвив непристанка и гнусобе полете из свих уста. Нпкако! Никако! Боље да помремо од гдади! Не слушајте Пернпшета! То је тако као што. је мој деда поједен на лађи Медузи! Шта ти велшп, Маскарете, упита .Iсгоф. којп се жураше, да разговор ирсђе на друге ствари. Ја мислим, рече ЗГаскарет врло одрешито, да ми треба да пдемо одавде час пре, како би доспе.ш кућж пре него што би се п дознало за наше одсуство, да се наједемо на двоје на троје, na да -се замотамо сваки у своју постељу. Ко зна боље, широко му поље! Кодико сви беху противни мишљењу llopнишеховом, тодико се сви показаше готови да у.своје nixo предлаже Маскарет. Овај прости и проето исказани предлог ублажи свачије прси. п удружи сва мшпљења Браво, Маскарете! Маскарет је најбоље преддожио! тако и да чинимо; живао Маскарет! Код оволлкога када и хваде, Двгоф већ мораше ио.мтп.вати о краткостп народне љубави. Он стрепљаше за своју вдаст, и у један мах мгапљапш, да је већ пропао. Дође тренутак за важан један корак, да се наново прихегне власт, која мало шхо му се није била измакла из руку. По гахо, у нсколико згодиих речи, очигледно иредстави кблико је неудееио оио што Маскарет предлаже, оп већ опази како усхавља Маскарета на

ГАЛЕБОВА СТЕНА