Топола

Други, други, повикаше свп. Не Бечо Порнишета. Не мари, рече Порнпшет, ја дајем оставку. Прпча се, прихпати Жанбонб. Оставимо се тога, додаде Жаскарет. Ко жедп реч? упита УlегоФ Ја! повпка узаврели Макевпја. кога су свп кодачари познавадп због особпте подаиностп на медене колаче. Ја ћу валг причати како мој стрпд Бабоден Макевија, за досдедњпх двадесет година, нпје могао сестп, као што седе људи. Овако деочекиван почетак раздражп у ве : дпкој мери радознадост публике. Посде чадог ћутања, он наставп. Морач вам казати. рече Макевпја, да је мој стрид, Баболен Макевија, бдо на дађп Мускадu-, да је пдовпо у дедено чоре, а у точ мору пре могу човеку дрозедстп п отдастп прстп, него што би се имадо што ведпко добптп. Једно јутро осване Муџада окружена сантама. Нпје се могло нд напред нд натраг. Остадо јој је дакле да здMj r je у друштву с рибама пс кптовпма ирема Шпидбергу, где је пуно бедих медведа. Бабоден је миловао, да се ту ода на пзучавање. Једнога дана, ходајући п проучавајући бпљке, он се срете с пет бедих медведа, који му мирно лрнђоше, и сташе лпзати његове руке. Мој је стрпд мпсдпо. да је то сан а не јава. Мислио је, да то морају бжти какви медведи, његови познанпцп, ади се узадуд мучно, није нпкако могао да се сетп, да их је кад вцдео. Пет медведа допратшпе га до лађе, н тек се онда удадише, кад се он поие на

ГАЛЕБОВА CTEHA