Топола

дађу. Сутра дан се сусрете он с другжм медведжжа, којп се понашаху премг£ њему онако исто поштено, као п они јуче, ж од тога доба њега је увек допраћао до дађе цео чопор згедведа, као год да су то литрми пси. Можете и самж мжсджтж. да се на дађж нжје нж о чеж другом тоджко говорпдо коджко о том. Нашдо се, најиосле, да жој стриц жма од прпроде дар да може жржжжтомжтж ове жжвотжње. како жх вждж. Л.екар на дађж, којж је учпо веджке шкоде, објашњаваше то некаком жагнетовжнож, која је, по његовпм речжма, жздазжда жз коже Бабоденове и удазжда у кожу медвеђу. Кад се дед раскравж, и кад се лађа крете, онда се збж нешто врдо чудновато. Више од хжљаду ж пет стотжна медведа пођоше жлжвајућж за дађом ж тако би жшдж за њом до canora Бреста, да жх noj стриц нжје, њжх самжх радж, одвратжо од тога. Онж свж тужно заурдаше, и, У тој тузж, вратжше се натраг. Бабодеи се сам на то ражади. Он се тодико бжо навжкао на те медведе, да је говоржо, како су онж бољж од многжх верних пржјатеља. Три године жосде тога, деси се мој стрид у Бресту. Једно вече, кад се он шетао дуж Ажота с ирнарима, некако жм започне пржчатж оно што му се догодидо у деденом мору. Они су се сви

ГАЛЕБОВА СТЕНА