Топола

прогутао, онп бп се тако дерали, скакали и превијалж од радостн, да бп човек рекао хоће пм пзлететп ноге пз -кукова. По што је јео за тројжцу и пжо за четворжду, онж га огртоше неком арванжјом од перја тжце канариике, од ЕОлибрија и папагаја, сад га дигоше у нека носжла, и сва се -та пратња упутп, с музиком' напред, ка краљевском двору. Престо је био од јуче- празан. Зато велжкашж земаљски ж узеше за краља овога странца, кога је мжлост Божја бацила на њжхову обалу. Ето тако важ је Тома ЛегоФ, три четвртж мртав од гладж и од жеђж, и босоног, постао краљ на острву Тамбулжнж. Тај истж дан, он би п крунпсан. Сви јавни споменжцж беху у вече осветљени; и сву драгу ноћ само се жграло и урлало. То је све измишљено, рече Макевија. Изжжшљено ? повика ЛегоФ: то све пише у штампаној књжзж. Тим пре Бе бити жзнишљено, рече Макевија. Макевија не зва,. рече поносито ЛегоФ: —да је жој дед, по што се вратио у Францусву, био жредстављен краљу, који га је примио као члана своје породжде, одлжковао га, ж жзразжо се, да жалж што му не може да вратж краљевство, које је изгубио. То је жсториска ствар; кад се то догодило, онда су све новжне говориле о том. Е, сад ја не знам, рече ЛегоФ, малко љутнувшж се: ■— За што се господин Макевжја толико Куди да прогута дивљаке мога деде, кад сам ја

ГАЛЕБОВА СТЕНА