Топола

без речп прогутао хиљаду пет стотина лгедведа његовога стрица! —Да прекратимб спор ! рече Маскарет. Ватра се гасн; лена је већ зима; даље ће нам Л.егоФ прпчати у Пулигуану. Не, не, .IегоФе, довршп евоју причу! повикаше cbii п прпмакоше се ватрп која већ догореваше. Тајно задовољен што га толики моле, Л.егоф наставп поноспто:

X Ако је било кад на земљп вдадаоца, кога би народ обожавао, могу роћи да је баш то бпо Тома I, Тамбудински краљ. Он је вдадао само пет месеДи и по, он је окусио од сваке сдасти коју краљевство може да да осетљпвој душп п изгладнедом жедуду. Свако јутро бп се скупљао сав народ са свега острва, па бп скупа долазно, да се извести, како је краљ провео ноћ. Надметади су се, ко да предсретне п да погодп све његове најмаље же.ве. Рпбарп п довдп само су за њега довплп. У његовпм ћилерима било јо пуно јестива од сваке руке: најбоља риба, најређа дивљач, чувала се за његову трпезу. Свакп дан, како се пробуди, он би посркао по велику чпнпју чорбе, зачињене иројпнп.м брашном, пто му се доноспло још у постељу. Сат и.ш два додндје, доносили бп му два трп раж-ња малих тпда, које беху као лоптпде од сланпне, које је растапао у грлу свом. Он је ручао у по дне,

бб

ГАЛЕБОВА СТЕНА