Топола

ужинао око заранака, п никад није дсгао без вечере. Доста! доста! повнка Макевија, у кота древа крчаху од гдади: —те еитнице, не ваља сад прпчатл. То је нечовечно ! повлка Жанбоно, лритегнувшп свој опасаћи калш. Манимо се тога! рече Маскарет. Не црекидајте га! Пустпте нека говори ДегоФ! ви];аху друга деда. ./IегоФ иродужп: Сваки дан два иута, лди бар једном, сви 6u се чпновнидц скупљал и иод краљеве прозоре; п ту би пградп разне народне игре, а иој преbucokk дед удостојио би са свога балкона погдедатп на њпх п осмехнути се. Гдедадо се, да се он ни за што не замучи, ни тедом ни душрм. Само је на носидима издазио из двора. А о државним посдовима гдедади су да лу и не полињу; он је имао линпстре, који су све радиди за њега. Могдо се мисдити, да ће се он, за некодико година тако мирнога и тако маснога jcpaљевања, поправити и са свим подмдадити. Ако хоћош! Узадуд је он спавао, јео и ништа не радио: мршавост га није никако остављада, те су с тога срца његових поданика бпда неутешна. Еад су га год видели у носидима жута и ж.ољава, увек су лида аихова постајада тужна и невеседа. Тек па крају четвртог меседа', почео се он пунитн. li отада, напредоваше тако брзо, да се Депи Тома опет појави као Тола I. Љубав љеговог народа

ГАЛЕБОВА СТЕНА