Топола

шега. Онп чују кад расте трава, кад жду мрави, жт. д.; онп виде прежа месечжни како жаук пдете своју мрежу. А чу.ф за жпржс тако им је оштро, да би могл.o жз Пуджгуана опазптж заиршку у Бацу. Како су изашдп жз оне кукице, где су држади веће, опазпди ■су воњу од краља, п пошдж за вим, те тако су баш у онај мах, кад ж жој жревжсокж дед, доспеди на обаду. Госжодару! рече Епнкина, са свима знацжжа поштовања, Впсоко тп краљевство зна јамачно, да Устав, на који сте се изводели закдети, пзрекож забрањује нашнж Ераљевима жздазжти из отаџбпне. Децо жоја, моја драга децо, тепаше здосретни вдададац, који се једва држажхе на ногама, ја саж сажо хтео, да се жадко прошетаж по мору. Пошто саж цео дан посветпо срећи свога народа, беше жи сдатко, признајем вам, да за који часак заборавим, у овож м;ш>м чунићу, горчжне ведичанске ж бриге управжне. Господару! томе се противи устав! Устав ke још допустжтж, да вама ваши верии поданици даду свој понжзнж прекор за то. Ноћж су сада хдадне, и кжјавира се у мозгу дасно може стеки, а сутра је у нае свечаност, у којој морате бити ж ви. Еаква је то свечаност, Ежшшно?... Гозба патриотска, господару! у којој је сав народ с острва гост. И на којој кад не би бидо нашег много љубљеног краља, бида бж права жадост, рече својим мждим гдасом Бибидуда.

ГАЛЕБОВА СТЕНА