Топола

—O, прпјатељи, ади лгп је то .мило! Ада бих и ђт жедео. да видим све своје поданвке, за једнго: столои са миом! Ади на жалост бојпм се, да ми стање здравља не закрати то задрвољство, бојим се, пе ћу моћп сутра битп на тод скупу. Ја сам веода бодестан, драгп Кинкпно, Е да! повпка Кпнкина. Краљевско тп велпчанство није никад било здравије. Вп сте гојазан као веиар, п дебео као буре. рујеш, Кинкино, најгоре су оне болести, које имају изглед здравља. Bu ме видпте здрава, децо моја, а ја се таворшх само с дана на дан. Ах! власт је тешко бредге! Мучан је посао плужити плугом државним! Боље 6u бпло депати дрва. Ова гојазноет, која је толико драга моме народу, само је оток; све је то варак, а не истпна. Ја сам управо каб подлуп.вена легшња. А најгоре је у овој мојој болести то, што ми је крв покварена тако, да је већ прави отров. Што тод се усудп да иедне моју кожу, остаје мртво на месту. Свако јутро, кад се пробудгш. око дене лежи строво телеса од ситнпх жпвотпњпца, које су се иотровале од хгоје кожс. Знате, да ме је прошде иедеље ојадило што лш дрче најдеппш мајдуп Кокадбо, а и он је крепао за неколпко минута само зато, што је, пграјућп се са јшод, мало ме ујео и тако окушао од доје крвп, Впдцтб сами, да ја сутра не догу седетп у ирвод челу те патриотске гозбе. Што год вп наредпте. ја ћу чинпти; ја знад своје дужностп, а прва дп је да се покоравам вољп народној, Да живп устав! да жпвп народ Тамбулнискп!

ГАЛЕБОВА ОТЕНА