Топола

Ова беседица учпни некп утисак на господу дпвљаке. Они се сташе нешто разговаратж међу собом, а Томк I мжшљаше, да се спасао, бар за овај мах, кад тек зачу Кжнкжну: Лаж је, што је год говорио! Ја знам с поуздане стране, да је Какамбо крепао зато што му стомав нжје сваржо јело. А његов је госа само досетљжвац да се жзвуче. Алж за бољу сигурност, лш ћежо оставити да га огледају минжстрп. Еао што су они свакад прождрљиви, онж ће појуржтп први на печење, а ми ћежо тек пошто вждимо како њпма прпја. Ова мера смотреносхж маље је успокојавала краља него љегове поданпке. Тома се осетж сада још болеснпјп. Господару, рече Кжккина, мж смо мислилж, да је вагае здравље најбоље у свој краљевжнж. Ожалошћенж опжсож ваше ббдести, мж смо разговаралж, бж ли се могла одгоджхи свечаност на друго време. И ја жмам непржјахносх да вам јавжм, да су већ. толжке пржжреже учжњене, да се не може одгађатж. Чжнжје су наручене, позжвж разасланж. А кад ваше велжчанство дозна дељ радж које се чжнж та свечаност, уверен еам, да ће ж само пожелехж да тамо буде. А каква је то цељ, Кжнкжно? упжта несрећнж Тожа, којж тражапге још да вара сам себе, ж хваташе ее за сламке од наде. Господару, старж је обжчај у краљевжнж Тамбулжнж, да народ не чека да му краљ умре, па тек, да му тада да венац славе жо делжма н-еговжм, ж жме у ком се жсказују све његове

ГАЛЕБОВА СТЕНА