Топола

Дпвљадж још стојаху на брегу, непомичнж, забезекнутж, разваљрнжх п запенушенжх уста. Тожа жж се смејажге п ругаше. Ручајте салш, вжкатже жж. Потож, окренувшж деђа ж новазавшж жж део теда својега. којж бж онп најрадије пождерадж. додаде, пљеснувпш се рукож : Ево вам за Устав!

XIII ЈегоФ беше дотерао своју причу до на крај. и, да бж је завршпо достојжо, говораше некоджке високе ФидосоФСке ii морадне миедж, које онвазда врдо згодно ужджташе, кад на једанпут реч му прекиде гдас једног прекидача, о коме нпко жнв сањатпе, нж он нп другж око њега. Он сав задрхта, поедуша nmi из даљпне, па очајно вржсну, а за вшг ж свп другови његовж. Кешто грдосжско, што се једва распознаваше, адж се ожет могаше назрети како ее вреће у дубинама мрака, пржбджжаваше се # с кобнжж ћувож, којп пуљаше ноћ страхом a ужасом. Већ се немжрни вадп коме;шаху око острвжћа. Јадна деца видеше да су пропада. Она се нжсу сећада овога кобног свршетка, којж је дасно бждо предвждетж, и пджма :жх жзненадж као да нису нж знада за њу. Збуњени и престрављени, они трчаху тажо амо по избадж, као ожкољенж жжшеви који траже рупу. 'Cbh викаху одеве ж матере своје, свж домљаху [руке ж чупаху косе. У овозх страху ж очајању,

77

ГАЛЕБОВЛ (DTE HA