Топола

само унук Toiie I беше још при себи. Пошто је обшпао Галебову Стену, коју упола осветљаваху зради од жеравпде, пошто је пажљиво проучио облик аен, Љгоф је дошао на мисао, да на пзвесној висини ове стене, коју су буре отесале, морају пматп плоче, на које бп могли побећи од плиме, или гротла и јаме, у које бн се моглп склонптп. Алп како да се испне тамо? Ваљадо бп му имати мачијс шапе да то учинп. Но невоља чуда чпгга. Брже него што би учпнпо највештијп радннк, Лвгоф псплете лествиде од ужета п дрвета, које је нашао у разбпјеном чамцу, потом, гласом воји зазвонп као муња усред хуке морске, сакупи око себе престрављену дружпнпду. Умирите се! рече mi. Мп смо у мрежп; Зар мпслите с плачем и јауком да се пзбавпте пз ње? Виделп сте како је иој деда бпо још у горој невољп него ми, па се опет избавио. Помозимо се, па ће на:и и Бог помбћп! И, у неколпко речи, издаде заповестп које се одмах послушаше. Требало је caiio попгратп се јараца. Најјачп стадоше уза стену, иа се свп rroneme један на другога, најиањп на највеће, тако да начшшше жпву пирамиду, којој. Макевпја.и Иорнпшрт беху основа, а Марко вршак. Стојите ли добро ? уппта . Lero-i>. Па се онда ухвати за њпх, u успуза се на врх у три маха, п једнп.м скоком. којп умало не стровали малога Марка, стаде на једну тачку, коју је, по оштроумљу в нагону, држао да ћс иаћи. То беше пространо гротло, у које могаху свп статп. Дошав ту, он закачи лествпде о један

ГАЛЕБОВА СТЕНА