Топола

клис од стене, па их онда спусти низа стену, и деда, једно sa другим, пспеше се уза лествиде. А п беше већ крајње време, јер пм таласи већ допираху до чланака. Ах! уздахну сиромах Маскарет, метнувши ногу у лествпце да сте ви мене послушали, сад бисмо већ спавали код куће. Док они седоше да одахну, Л.егоФ проматраше околпну и мишљаше како би се могло попети још впше на стену. Ма да његова геолошка знања беху веоча огранпчена, опет га нагон не вараше о прпроди Галебове Стене. Гледана изова стена изгледаше као каква грдна главида, једнака од основе па до врха; гледана изблиза, она беше чудан пример, који показиваше шта могу да учине од ове лење масе ветрови и таласи. А то су врло вредни радниди. Ако и по мало, они раде заједно, али раде без престанка; ве одмарају се, нити кад спавају. Рушећи, они су начинили од ове стене неку дивну слику уметничку: излокали је, пзвртели, изаседалп; негде пзгледа као развале некога старога замка. а иегде као 'зидпне од какве готске цркве. АегоФ опази неко гротло, као какав узвијен ходние навише крвза стену. Он опипа место и досетж се, да тај пролаз, куда ни дивокоза није никад прошла, мора изаћи на какву равницу више њихових глава. Море долажаше, зато је требало бегати што пре. На пут! повика ЛегоФ. Па им показа пут. Они кретоше на све један за другим, и држећи се један за другога. Сви су ћутали,

ГАЛЕБОВА СТЕНА