Топола

чудом, на стсну, и озго бацаше своје пртене стубе, да другаре своје још једном спаее. Еј, еј, толжка мука, тоджко заузимање, па једва сат или два да деца и ту могу остатж на мору! И одатле су се онж опет пелж са стене на стену, док нжсу најпосле жзашлн на заравањак у среджнж кога жоджзала се самотвора стена, налик на какав џнновскп стуб. Ту је жмало сврпшти се с њима све. Даље се није могло петп. Сам ЛегоФ нжје више могао нжшта. Камени стуб, на врху кога су становали галебовж, био је тако глатко отесан. да нжје било нж мислжти, да се уза њ ; може попетж. Море п просторија заогртаху га са свжх страна; онж нжком поникоше пред овим двема бескрајностжма. Нп једног узвика, ни једног уздисаја нисп могао чутж; нитж је икоја суза овлажила лжце коме од њих! Нека богобојна страва беше жх обузеда ж без знања њихова; рекао бж човек, да су већ осећали да су пред самжм Богом. Небо над њжховжм главама бежхе разастрло лртво веджчанство ведрих звезданжх ноћж; жсжод њжх бескрајнж Океан пушташе у жотеру за њжма, чак и у последњем њиховом станку, бесне таласе своје. Плжма је још расла, а с љож је ж смрт долазила. • Пријател>и, рече, најпосле, Лвгоф кроз плач. Вас су оставили да вас ја чувам. Дато мж је бжло да пазжм на вас, а ја сам вас ето упропастио. Пољубжте ме, н рецжте : да ми праштате! На те речж, сва се срца растопжше од нежностж. 83

ГАЛЕБОВА СТЕНА