Топола

Није, ЛегоФе, није; ми неиамо ва што тебе да кривимо. Ниси ти нас упропастио, нег-о си још све чинио да нас пзбавшп. Пољуби ти нас, и реци, да не жалшп ништа на нас! И кад их ЛегоФ нжљуби све, ижљубпше се п онп сви плачући и једајући Еј, мади Марко! ти сн био тако сре Бан! што ти пође с нама? Ти ниси хтео, него те ми навукосмо!.... Та с мене сви страдате, рече Марко; ја сам отрућпо чамац. Па окренувшп се к Пулигуану, као да пх њнховп родптељп чују: С Богох тајка ! С Богом иама! Мп ћемо да пожремо, вшпе не ћете нпкад видетп евоје деце. За тим, наново их ухвати страхоба, од блискога краја: Избавп нас, ЛегоФе! пзбавн нас! И свп се прижмаше уз њега, као оно пилићп око квочке. —Не зовпте вшпе мене, рече ЛегоФ. Па тек гласом озбпљнпм: Сви на колена! викну он. Сви попадаше на колена, а ЛегоФ, скпнувши капу, стојећп мсђу шгаа. очпта молптву, коју су их мајке научпле још из малена, н коју су чптали евако јутро, кад устану од спаваља: „Оче наш, који св на небесижа, да се светп пме твоје; да дође царство твоје; да буде воља твоја и на земљж, као на небу; хлеб наш потребни, дај нам данас; и опростп налг дугове наше, као и ми што опрапдтамо дз г жнпцпма сво-

ГАЛЕБОВА GTEHA