Топола

XIII

У . Iоћичкој жехани огрејасмо се и мадо просушпсмо, па се пожурнсмо у село Белушпћ на конак. Уз пут смо често сретали сељаке којп, на расточенпм колпма, гоне неке дебеле растове греде ка Јагодини. На пптање: куд возе ту грађу, одговараху, да је вуку у Јагодпну, за некаке потребе иа железнпци. А кад питасмо: одакле је возе, рекоше: Из шуме Манастпра Каленића. 1 Манастир је, дакле, очувао своју етару гору. а сељадп су евоју сву псекли, п сада је почињу забрањиватп и чуватп. као год вотњаке п впнограде! Преноћивпш у Белушпћу, ми се, 13 јула рано, кренусмо по дану ведру а по путу врло лошу, те око 10 сата пре подне стпгоемо у Каленић. Браћа Манастпрека дочекаше нас радосно, понудише нас да седнемо, да од пута дахнемо, п да се, по обичају, послужпмо. Чпм се то сврши, мп навалпсмо да впдимо Јевшђеље, писано 1463 ! Одведоше нас у Манастирску Библиотечицу, где неки седосмо за сто, а М. Н. Сперанскп се шеташе п разгледаше слике по дувару. Отац Михаило пзнесе тражено Јеванђеље, п спустп га на ето, а Сперански, чпм се оно расклопи, онако стојећп, викну;

1 Интересну за данашње стање наших манастира карак.тернотику прича нам Архнмандрнт РЈадешћкж Јанићије, баш о тој грађи. Манастир је продао држави своје горе за 6000 динара, И кад је старешина манастирски отишао у среску капцеларжју да прнми новце, онда му је онде одбнјено колико је манастир дуговао државн порезе, и колико има да да за неке ииновнпчке диурне, па је изишло да треба да доплати још 800 динара, и тек тада да буде намирен рачун!