Топола

4

И претходници Деопотови на престолу српском, славни и свети Немањићи, као и родитељ му, Косовски мученик светога спомена Кнез Лазар, градили су задужбине где ће почивати вечни санак, али је Сте Фа н, у том послу, готово њих све претекао. У самој пређашњој Кнежевини Србији зна се и прича за неких петнаест богомоља, које се све припиоују Високом СтеФану, а у Миклошићевој Збирци (Мопитепlа ЗегМса.] има осамнаест помена о даровима, које је црквама и манастирима учинио Сте Фан Деспот, нешто сам, а нешто заједно с мајком својом, Кнегињом Мплицом, или с братом Вуком. Па ипак ту није поменуто све што је он бпо подигао или што је био даровао. Оно што је Деспот Сте Фан градио, остало је српско и доцније, када су српском земљом непријатељи завладали; а градови Ђурђеви и Јерпнини, прешавши у руке турске, обрнули су се у тамнице и у страшила за саме Србе! Може бити да нам то наговештава: откуд онолика милошта према имену Високога СтеФана. Од свих Деспотових задужбина, данас у Србији стоје и певају две, које величпном размера и лепотом архитектуре заузимају прво место међу споменицима те врсте. Те две задужбине јесу: Манасија (Ресава) и Каленић. Остављајући, за овај мах, на страну Манасију, ми ћемо се овде забавити Каленићем, који собом даје красан примерак српске цветне архитектуре из друге поле четрнаестога и из почетка петнаестога века...